Duboko u potoku...

Nisam verovao da ce ovaj potok da mi bude tako nepremostiva prepreka!

Danas prosto imam osecaj da se davim u istom potoku (da ne budem vulgarniji)! Nesto me sve mrzi da radim, da pricam, mislim... Dokle ce tako?

Kako dobih komentar od jedne svoje prijateljice, vidim da ovaj moj potok, iako tako mali ima moc da dobrano razdvoji i udalji ljudske duse. Nije lako se nositi sa njim.

Jedino sto me moze spasiti je moja neunistiva volja. Nikada nisam gubio snagu niti imao potpuno nejasnu viziju zivota - to je jedino sto moze da me sacuva. Vera u sebe je najbitnija - a ja verujem u to (u sebe)!