Vremenska oluja...

Čini mi se da vreme radi u moju korist! Danas pogledam na kalendar i prijatno se iznenadim - 26.07.2006. Da li zbog posla ili zato što živim sada u gotovo nenormalnim uslovima - ni sam nisam pametan, ali nekako sam izgubio orijentaciju i vremensku i prostornu.
Svaki dan previše podseća na predhodni, i onaj pre njega i sve one još pre... Čini mi se kao da sve što mi se danas desilo sam već negde video i doživeo. Poznat mi je taj fenomen i od ranije. Nisam baš sasvim siguran da li je to znak da me je ovo što sada radim zasitilo, ili neki drugi znak. No, bilo kako bilo, sasvim je izvesno da još mesec dana mene deli od ponovnog povratka u moj grad. Počinjem da živim za taj dan!
Iako je to, reklo bi se blizu - verujte mi da niste u pravu. U ovoj situcaiji je nekada i sam dan kada putuješ predugačak od nestrpljenja da budeš opet u tebi poznatom i prirodnom okruženju. Nestrpljiv sam da vidim svog sina - evo je već mesec dana prošlo od kako je napunio godinu dana... svaki dan čujem od njegove majke kako je sam ustao, ili hodao, ili otvorio vrata - ali mi je to tako daleko i nestvarno, jer kada sam ga video pre tih mesec dana (kratkih ili dugačkih) nije takve stvari umeo da uradi i jednostavno mi je strano da on to sada zna. Zamišljam kako li samo to izgleda - te meni sasvim obične stvari, a on tek počinje da ih istražuje i da se raduje životu.
Trgoh se sada iz svog razmišljanja i shvatih da iako je ostalo još samo mesec dana da sam tek na pola svoje "misije" sada ovog dana!
Bolje da idem da spavam - i dalje sanjam... vreme će mi brže proći!