"Odmor" 27.08.06 - 04.09.06. - DEO 1

Vratio sam se sa ovog odmora u Alger, ali umorniji nego pre odmora. A evo kako su se stvari desavale...

Letnje vreme, ljudi su na godisnjim odmorima, pa je racunam, logicno i ja da se malo odmorim. Moj "gazda" Alzirac, izvesni Bennaii je vec uveliko na odmoru bio kada se sve ovo izdesavalo. Njegovom zameniku sam najavio zelju da hocu da koristim svoj odmor i to u trajanju od 3 nedelje, na sta je ovaj prilicno negodovao... Računam, dobiću u tom slučaju 2 nedelje, što i nije neki odmor, ali kažem u sebi: "bolje išta nego ništa"... i tako prođe nekoliko dana. Niti mi je osporeno niti odobreno odlaženje na odmor i ja računam da imam odmor do 16.09.2006. kad me pogodi dan pred put "lepa vest"!
Gazdin zamenik me zove u svoju kancelariju i kaže da gazda ne dozvoljava ni jedan dan odmora, a kamoli 2 ili 3 nedelje!!! U tom trenutku, dešava se čudo u mojoj glavi... Već sam rezervisao i kupio kartu za avion na relaciji Beograd - Tivat, jer mi je familija u tom trenutku već na moru... isplanirao krštenje kumove ćerke i još gomilu drugih lepih i manje lepih stvari (lekarski pregledi, produženje vozačke dozvole, obilazak rodbine širom bivše SFRJ...) - šta da kažem. U trenutku kapiram da sve pada u vodu! I da na kraju bude još lepši zaplet mog odmora, zamenik mi dozvoli na "svoju ruku" da mogu da koristim ukupno 7 dana (gde se uključeno i putovanje). Naravno, šta da uradim, ja prihvatim i ovu ponudu - jer kao dodatna i otežavajuća okolnost, viza mi je isticala takođe istog dana kada i karta! Tako sam trebao po planu da ostanem na "odmoru" do 2. septembra 2006. godine.

Elem, krećem na put. Rano ujutro 27. avgusta i dolazim na novi Alžirski aerodrom. Zaista lep osećaj boraviti u civilizovanom prostoru, još kada znaš da te to vodi u dugo očekivani put kući, na odmor. Kako u životu biva to obično, ništa nije tako sjajno kako izgleda na početku! Avion koji je trebalo da poleti u 11.05 je poleteo tek oko 12.00h, i napominjem, da sam stigao u Milano (jer nema direktna avio linija do Beograda) tek oko 15.15 a avio koji ide za Beograd dalje, je u 15.45. Međutim, kako to obično lepo krene, onda se tako i nastavi - zbog povećanih mera bezbednosti na aerodromima i rigoroznih kontrola nisam uspeo da prođem sve kontrole na vreme i jedino mi je ostalo da sedim na Milanskom aerodromu silno vreme i čekam sledeći avion koji je tek u 21.10 uveče za Beograd. Naravno, uspeo sam da se o trošku kompanije "Alitalia" snađem bar za jedan obrok na aerodromu i uveče sam se sa velikim nestrpljenjem ukrcao u taj avion za Beograd. Taman, kada sam pomislio da je mojoj agoniji kraj, "dočekao" me je novi problem. Prtljag koji sam dao u avion, nije stigao u Beograd!!! Šta sada? Ništa! Čekao sam u redu za prijavu nestalog prtljaga dugo vremena i na kraju i tu formalnost završio u nadi da će se jednoga dana naći prtljag. Dok sam sve to isčekao, i trasportovao se sa aerodroma do stana, bilo je već oko 0.15 h sledećeg dana - tj. onog dana kada treba da putujem za Tivat i to rano ujutro u 07.10. Dakle, ostalo mi je od spavanja i odmaranja - NIŠTA!

Sledeći nastavak uskoro sledi!