Shvati me....

Da li sam ja zaista takav rebus da me bitne osobe u životu ne razumeju. Najgore, što od tog nerazumevanja polazi ta ista reakcija u drugom smeru. Kao zakon akcije i reakcije. Da li sam prestrog prema drugima a prema sebi posebno? Možda sam vaspitam pogrešno? Ili ne vidim ništa osim sebe?
Postavljam sebi ova pitanja danima već. I nemam odgovora na njih. Osvrćem se oko sebe, nemo gledam i nema odgovora (željenih).
Čekam da vidim šta će vreme uraditi i da li će mi se razbistriti um, možda uvidim da pravim velike greške, možda neko drugi shvati da to isto radi... videćemo čiji će um biti brži. Naravno, uvek sam spreman da pružim ruku i kada jesam i kada nisam u pravu. Spremnost na pomirenje uvek postoji.
Jedva čekam da prođe neko vreme da vidim šta će mi sutra doneti - da li ću dobiti bar neki odgovor na moje nedoumice!